Данас нас је напустила Љиљана Пекић (1932 – 2026), рођена Глишић, сестричина једног од наших највећих политичара између два светска рата Милана Стојадиновића, наша Врачарка из Крунске улице и супруга књижевног великана Борислава Пекића са којим је живела скоро три и по деценије.
Љиљана није била само животни сапутник генијалног писца већ и његов најближи сарадник јер јој је Борислав читао све што би написао. Заједно су радили на писању култног романа ,,Ходочашћe Арсенија Његована“, где је Љиљана користила своје архитектонско знање. Набављала је стручне публикације о старом Београду, а затим су заједно, корак по корак, пешачили целу руту којом се креће главни јунак Арсеније – од Косанчићевог венца до Новог Београда. Љиљана је ходала поред њега и успут записивала свако пишчево запажање како би роман био историјски и просторно аутентичан.
После смрти Борислава Пекића, 1992. године, Љиљанa је дала огроман допринос да сачува његово дело.
Годину дана касније основала је Фонд „Борислав Пекић“ и у потпуности се посветила дигитализацији, дешифровању и објављивању његове огромне заоставштине. Преслушавала је његове магнетофонске траке, преносила текстове и сређивала хиљаде страница бележака.
Заједно са тада председником Владе Србије Александром Вучићем открила је 2016. године споменик Бориславу Пекићу на Цветном тргу. Споменик је извајан према Пекићевој фотографији насталој док је живео у емиграцији у Лондону коју је Љиљана предала Граду Београда и вајару Зорану Ивановићу.
Љиљана је до последњег дана живела у улици која данас носи име Борислава Пекића.
Почивај у миру драга наша Љиљана. Твој Врачар сећа се свега што си урадила за нашу заједницу као и дела твог супруга Борислава.
