A A A

Председник Скупштине градске општине Врачар

Председник Скупштине Градске општине Врачар
Академик проф. др Јован Хаџи-Ђокић

Члан Aкадемије медицинских наука
Српског лекарског друштва од 1996.
Члан Српске академије наука и уметности од 2003. године
Професор Медицинског факултета Универзитета у Београду

Основни биографски подаци. Јован Хаџи-Ђокић је рођен 16. августа 1944. године у Бајиној Башти. Основну школу и гимназију завршио је у Лесковцу. Медицински факултет Универзитета у Београду уписао је 1963, а дипломирао 1969. године. Од треће године до завршетка студија био је демонстратор на предмету Хистологија са ембриологијом. После дипломирања завршио је Санитетско-официрску школу у Београду.

Стручно и научно усавршавање. Од 1970. до 1973. године радио је као стручни сарадник на Институту за хистологију и ембриологију Медицинског факултета Универзитета у Београду. Од 1. фебруара 1973. до пензионисања 2009. године радио је на Уролошкој клиници у Београду. Специјалистички испит из урологије положио је 1976. године с одличним успехом. Магистарску тезу одбранио је 1977. на Медицинском факултету у Београду (ментор: академик Владимир Пантић). Докторску дисертацију под насловом „Реаговање ћелија простате на полне стероиде“ одбранио је 1982. године на Медицинском факултету у Београду (ментор: академик Владимир Пантић). Усавршавао се у болници Foch (Centre Medico Chirurgicale) у Паризу и на Универзитетској уролошкој клиници у Фиренци. У ове две установе укупно је с прекидима провео девет месеци.

Избор у наставна звања и наставна делатност. Током рада на Институту за хистологију и ембриологију (1970–1973) водио је практичну наставу на Медицинском факултету у Београду и повремено на Медицинском факултету у Приштини. У звање асистента за предмет Хирургија – урологија на Медицинском факултету Универзитета у Београду изабран је 1977. године, у звање доцента 1985, ванредног професора 1989, а редовног професора 1993. године. Обављао практичну и теоретску наставу на Медицинском факултету Универзитета у Београду за предмет Хирургија – урологија, а такође је учествовао у настави на медицинским факултетима у Нишу и Крагујевцу. Био је председник испитне комисије за предмет Хирургија на Медицинском факултету у Београду и председник комисије за полагање специјалистичког испита из урологије 15 година. Био је ментор студентима у изради десет магистарских теза и дванаест докторских дисертација, док је за више од 50 магистарских теза и докторских дисертација био члан или председник комисија за њихову одбрану.

Стручна делатност. Готово цео свој радни век провео је на Уролошкој клиници у Београду. За начелника одељења на овој клиници изабран је 1985. године. За директора Института за урологију и нефрологију Клиничког центра Србије изабран је 1994. године. Био је консултант за урологију на Институту за онкологију и радиологију Србије, као и у Гинеколошко-акушерској клиници „Народни фронт“ и Клиници за гинекологију и акушерство Клиничког центра Србије. За генералног директора Клиничког центра Србије постављен је у јулу 1998. и ову функцију обављао две и по године.

После повратка са стручног усавршавања 1985. и 1989. године, увео је бројне методе на Уролошкој клиници у Београду и у уролошку хирургију у Србији, међу којима су: ретропубична радикална простатектoмија код локализованог карцинома простате, перинеална радикална простатектомија, ортотопскa уринарнa деривацијa по Camey-u (метода 1 и 2), ортотопскa уринарнa деривацијa по Ghoneim-у и Studer-у и кoнтинентнa уринарнa деривацијa (мodified sigma rectum pouch) после тоталне цистектомије.

Оснивач је и дугогодишњи председник Управног одбора Школе оперативне урологије у Пироту, која се врло успешно одржава сваке друге године до данас. У тој школи је 1998. године увео тзв. tension-free vaginal tape (ТVТ), методу хируршког лечења стрес уринарне инконтиненције. Оперисао је на уролошким одељењима у Клиничко-болничком центру „Бежанијска коса“ (седам година), Клиничко-болничком центру „Звездара“, у болницама у Лесковцу, Врању, Пироту, Ћуприји, Ваљеву, Шапцу, Сремској Митровици, Вршцу, Бору, Чачку и Смедереву, где је вршио едукацију лекара уролога. Седам година је оперисао и образовао лекаре на Уролошком одељењу Опште болнице у Никшићу. Последњих година развио је веома интензивну сарадњу са Националним институтом зарак у Хавани. Гостовао је по позиву на овом институту шест пута у последње четири године и при томе је урадио 25 показних хируршких интервенција из области уролошке онкологије. Такође, одржао је и 15 предавања из различитих области урологије што је изазвало велико интересовање стручне јавности.

Научна делатност. Објавио је више од 500 стручно-научних радова и 11 монографија. То су: Тумори мокраћне бешике (1995), Ангиографски атлас уролошких обољења (1995), Уринарне стоме (1996), Ургентна урологија (1997), Уролошка гинекологија (2000), Мinimal Invasion Treatment of Urinary Obstruction (2000), Локализовани карцином простате (2005), Уринарне деривације (2009), Уринарна инконтиненција (2009), Еректилна дисфункција (2012) и Простата (2014). Написао је више од 60 поглавља у уџбеницима и монографијама других аутора.

Чланство и активности у Српском лекарском друштву и другим удружењима. Члан је Српског лекарског друштва и његове Уролошке секције, Српског уролошког друштва и многих међународних удружњеа уролога, међу којима су European Association of Urology и Societe General d’Urologie. У два мандата је био председник Удружења уролога Југославије. Почасни је члан Удружења уролога Румуније. Председавао је сесијама на кoнгресима Светског удружења уролога (SIU) у Паризу (2007), Кејптауну (2010), Шангају (2009), Берлину (2011), Сантијагу (2008), Ванкуверу (2013) и Глазгову (2014). За све те конгресе био је рецензент за пријем радова из различитих области урологије. Одржао је више од 80 предавања по позиву у Србији и региону и у Црногорској и Македонској академији наука и уметности. Најзначајнија предавања по позиву била су у Варни (два пута), Будимпешти (на Универзитету Semmelweis), Фиренци, Арецу, Милану, Букурешту, Будви, Софији, Скопљу итд. Учествовао је на бројним конгресима у земљи и иностранству: Барселона, Минхен, Париз, Хамбург, Амстердам, Милано, Арецо, Рим, Трст, Загреб, Будимпешта, Букурешт, Атина, Стокхолм, Сантијаго, Сиднеј, Сингапур итд.

Чланство у уређивачким одборима часописа. Члан је уређивачких одбора часописа Acta chirurgica Iugoslavica (Београд), Facta Universitatis (Ниш), Medicus (Пирот) и Urology (Софија).

Чланство и активности у Академији медицинских наука Српског лекарског друштва.
Ванредни члан Академије медицинских наука Српског лекарског друштва постао је 1996, а редовни члан 2003. године. У оквиру активности Академије организовао је научни скуп Хирургија уретре (2003) и био предавач на два научна скупа о обољењима простате (1997, 1999).

Чланство и активности у Српској академији наука и уметности. За дописног члана САНУ изабран је 2003, а за редовног 2009. године. Председник је Одбора за туморе урогениталног система САНУ и руководилац пројекта за скрининг карцинома простате. Извршни одбор САНУ га је именовао за координатора пројекта за ендемску нефропатију и међуакадемијску сарадњу с академијама наука и уметности Македоније и Бугарске. Члан је Комисије за задужбине САНУ. Посебно се ангажовао као члан радне групе за оснивање огранка САНУ у Нишу.

Активности и функције у комисијама и одборима у области здравства. Поред свог педагошког, стручног и научног рада обављао је и друге значајне функције. Био је председник Савезне комисије за лекове при Министарству здравља Југославије, члан Управног одбора Агенције за лекове и медицинска средства Србије (АЛИМС) и председник Управног одбора Клиничког центра Србије. 

Награде и признања. Добио је неколико признања од различитих здравствених институтиција и организација. За књигу Тумори мокраћне бешике добио је Октобарску награду Града Београда (1996). Почасни је грађанин Власотинца и Лесковца. На Дан државности Републике Србије – 15. фебруара 2020. године, председник Србије Александар Вучић уручио је академику проф. др Јовану Хаџи Ђокићу Орден Карађорђеве звезде трећег степена, који се додељује за нарочите заслуге и успехе у представљању државе и њених грађана.

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ
– завршио гимназију у Лесковцу
– додељена титула почасног грађанина града Лесковца 2006. године
– оперисао последњих 30 година у Општој болници Лесковац
– вршио едукацију лекара
– одржао више стручних предавања
– огроман допринос у лечењу грађана рођених у Лесковцу, са пребивалиштем ван града Лесковца
– Одржава сталне контакте са градом и посећује све градске манифестације
– Донирао преко 200 књига Народној библиотеци „Радоје Домановић“ у Лесковцу.

E-пошта

 

Заменик председника Скупштине Градске општине Врачар
Влада Павловић

Рођен у Београду 1957. године.
Након завршене основне, средње школе и одлужења војног рока се запослио. Паралелно са послом наставио је и образовање и завршио Вишу пословну школу.
Већи део радног века провео је у „Рафинерији нафте Београд“, која је била у саставу Нафтне индустрије Србије.
У Београду је 2017. године комплетирао своје образовање стицањем дипломе Пословни менаџер.
До избора на функцију заменика председника Скупштине радио је у привредном друштву „Мирко Сандић“ на позицији саветника директора.
У слободно време се активно бави спортом.

  E-пошта