A A A

Predsednik Skupštine gradske opštine Vračar

Predsednik Skupštine Gradske opštine Vračar
Akademik prof. dr Jovan Hadži-Đokić

Član Akademije medicinskih nauka
Srpskog lekarskog društva od 1996.
Član Srpske akademije nauka i umetnosti od 2003. godine
Profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu

Osnovni biografski podaci. Jovan Hadži-Đokić je rođen 16. avgusta 1944. godine u Bajinoj Bašti. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Leskovcu. Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu upisao je 1963, a diplomirao 1969. godine. Od treće godine do završetka studija bio je demonstrator na predmetu Histologija sa embriologijom. Posle diplomiranja završio je Sanitetsko-oficirsku školu u Beogradu.

Stručno i naučno usavršavanje. Od 1970. do 1973. godine radio je kao stručni saradnik na Institutu za histologiju i embriologiju Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Od 1. februara 1973. do penzionisanja 2009. godine radio je na Urološkoj klinici u Beogradu. Specijalistički ispit iz urologije položio je 1976. godine s odličnim uspehom. Magistarsku tezu odbranio je 1977. na Medicinskom fakultetu u Beogradu (mentor: akademik Vladimir Pantić). Doktorsku disertaciju pod naslovom „Reagovanje ćelija prostate na polne steroide“ odbranio je 1982. godine na Medicinskom fakultetu u Beogradu (mentor: akademik Vladimir Pantić). Usavršavao se u bolnici Foch (Centre Medico Chirurgicale) u Parizu i na Univerzitetskoj urološkoj klinici u Firenci. U ove dve ustanove ukupno je s prekidima proveo devet meseci.

Izbor u nastavna zvanja i nastavna delatnost. Tokom rada na Institutu za histologiju i embriologiju (1970–1973) vodio je praktičnu nastavu na Medicinskom fakultetu u Beogradu i povremeno na Medicinskom fakultetu u Prištini. U zvanje asistenta za predmet Hirurgija – urologija na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu izabran je 1977. godine, u zvanje docenta 1985, vanrednog profesora 1989, a redovnog profesora 1993. godine. Obavljao praktičnu i teoretsku nastavu na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu za predmet Hirurgija – urologija, a takođe je učestvovao u nastavi na medicinskim fakultetima u Nišu i Kragujevcu. Bio je predsednik ispitne komisije za predmet Hirurgija na Medicinskom fakultetu u Beogradu i predsednik komisije za polaganje specijalističkog ispita iz urologije 15 godina. Bio je mentor studentima u izradi deset magistarskih teza i dvanaest doktorskih disertacija, dok je za više od 50 magistarskih teza i doktorskih disertacija bio član ili predsednik komisija za njihovu odbranu.

Stručna delatnost. Gotovo ceo svoj radni vek proveo je na Urološkoj klinici u Beogradu. Za načelnika odeljenja na ovoj klinici izabran je 1985. godine. Za direktora Instituta za urologiju i nefrologiju Kliničkog centra Srbije izabran je 1994. godine. Bio je konsultant za urologiju na Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije, kao i u Ginekološko-akušerskoj klinici „Narodni front“ i Klinici za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Srbije. Za generalnog direktora Kliničkog centra Srbije postavljen je u julu 1998. i ovu funkciju obavljao dve i po godine.

Posle povratka sa stručnog usavršavanja 1985. i 1989. godine, uveo je brojne metode na Urološkoj klinici u Beogradu i u urološku hirurgiju u Srbiji, među kojima su: retropubična radikalna prostatektomija kod lokalizovanog karcinoma prostate, perinealna radikalna prostatektomija, ortotopska urinarna derivacija po Camey-u (metoda 1 i 2), ortotopska urinarna derivacija po Ghoneim-u i Studer-u i kontinentna urinarna derivacija (modified sigma rectum pouch) posle totalne cistektomije.

Osnivač je i dugogodišnji predsednik Upravnog odbora Škole operativne urologije u Pirotu, koja se vrlo uspešno održava svake druge godine do danas. U toj školi je 1998. godine uveo tzv. tension-free vaginal tape (TVT), metodu hirurškog lečenja stres urinarne inkontinencije. Operisao je na urološkim odeljenjima u Kliničko-bolničkom centru „Bežanijska kosa“ (sedam godina), Kliničko-bolničkom centru „Zvezdara“, u bolnicama u Leskovcu, Vranju, Pirotu, Ćupriji, Valjevu, Šapcu, Sremskoj Mitrovici, Vršcu, Boru, Čačku i Smederevu, gde je vršio edukaciju lekara urologa. Sedam godina je operisao i obrazovao lekare na Urološkom odeljenju Opšte bolnice u Nikšiću. Poslednjih godina razvio je veoma intenzivnu saradnju sa Nacionalnim institutom zarak u Havani. Gostovao je po pozivu na ovom institutu šest puta u poslednje četiri godine i pri tome je uradio 25 pokaznih hirurških intervencija iz oblasti urološke onkologije. Takođe, održao je i 15 predavanja iz različitih oblasti urologije što je izazvalo veliko interesovanje stručne javnosti.

Naučna delatnost. Objavio je više od 500 stručno-naučnih radova i 11 monografija. To su: Tumori mokraćne bešike (1995), Angiografski atlas uroloških oboljenja (1995), Urinarne stome (1996), Urgentna urologija (1997), Urološka ginekologija (2000), Minimal Invasion Treatment of Urinary Obstruction (2000), Lokalizovani karcinom prostate (2005), Urinarne derivacije (2009), Urinarna inkontinencija (2009), Erektilna disfunkcija (2012) i Prostata (2014). Napisao je više od 60 poglavlja u udžbenicima i monografijama drugih autora.

Članstvo i aktivnosti u Srpskom lekarskom društvu i drugim udruženjima. Član je Srpskog lekarskog društva i njegove Urološke sekcije, Srpskog urološkog društva i mnogih međunarodnih udružnjea urologa, među kojima su European Association of Urology i Societe General d’Urologie. U dva mandata je bio predsednik Udruženja urologa Jugoslavije. Počasni je član Udruženja urologa Rumunije. Predsedavao je sesijama na kongresima Svetskog udruženja urologa (SIU) u Parizu (2007), Kejptaunu (2010), Šangaju (2009), Berlinu (2011), Santijagu (2008), Vankuveru (2013) i Glazgovu (2014). Za sve te kongrese bio je recenzent za prijem radova iz različitih oblasti urologije. Održao je više od 80 predavanja po pozivu u Srbiji i regionu i u Crnogorskoj i Makedonskoj akademiji nauka i umetnosti. Najznačajnija predavanja po pozivu bila su u Varni (dva puta), Budimpešti (na Univerzitetu Semmelweis), Firenci, Arecu, Milanu, Bukureštu, Budvi, Sofiji, Skoplju itd. Učestvovao je na brojnim kongresima u zemlji i inostranstvu: Barselona, Minhen, Pariz, Hamburg, Amsterdam, Milano, Areco, Rim, Trst, Zagreb, Budimpešta, Bukurešt, Atina, Stokholm, Santijago, Sidnej, Singapur itd.

Članstvo u uređivačkim odborima časopisa. Član je uređivačkih odbora časopisa Acta chirurgica Iugoslavica (Beograd), Facta Universitatis (Niš), Medicus (Pirot) i Urology (Sofija).

Članstvo i aktivnosti u Akademiji medicinskih nauka Srpskog lekarskog društva.
Vanredni član Akademije medicinskih nauka Srpskog lekarskog društva postao je 1996, a redovni član 2003. godine. U okviru aktivnosti Akademije organizovao je naučni skup Hirurgija uretre (2003) i bio predavač na dva naučna skupa o oboljenjima prostate (1997, 1999).

Članstvo i aktivnosti u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti. Za dopisnog člana SANU izabran je 2003, a za redovnog 2009. godine. Predsednik je Odbora za tumore urogenitalnog sistema SANU i rukovodilac projekta za skrining karcinoma prostate. Izvršni odbor SANU ga je imenovao za koordinatora projekta za endemsku nefropatiju i međuakademijsku saradnju s akademijama nauka i umetnosti Makedonije i Bugarske. Član je Komisije za zadužbine SANU. Posebno se angažovao kao član radne grupe za osnivanje ogranka SANU u Nišu.

Aktivnosti i funkcije u komisijama i odborima u oblasti zdravstva. Pored svog pedagoškog, stručnog i naučnog rada obavljao je i druge značajne funkcije. Bio je predsednik Savezne komisije za lekove pri Ministarstvu zdravlja Jugoslavije, član Upravnog odbora Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS) i predsednik Upravnog odbora Kliničkog centra Srbije. 

Nagrade i priznanja. Dobio je nekoliko priznanja od različitih zdravstvenih instituticija i organizacija. Za knjigu Tumori mokraćne bešike dobio je Oktobarsku nagradu Grada Beograda (1996). Počasni je građanin Vlasotinca i Leskovca. Na Dan državnosti Republike Srbije – 15. februara 2020. godine, predsednik Srbije Aleksandar Vučić uručio je akademiku prof. dr Jovanu Hadži Đokiću Orden Karađorđeve zvezde trećeg stepena, koji se dodeljuje za naročite zasluge i uspehe u predstavljanju države i njenih građana.

OBRAZLOŽENJE
– završio gimnaziju u Leskovcu
– dodeljena titula počasnog građanina grada Leskovca 2006. godine
– operisao poslednjih 30 godina u Opštoj bolnici Leskovac
– vršio edukaciju lekara
– održao više stručnih predavanja
– ogroman doprinos u lečenju građana rođenih u Leskovcu, sa prebivalištem van grada Leskovca
– Održava stalne kontakte sa gradom i posećuje sve gradske manifestacije
– Donirao preko 200 knjiga Narodnoj biblioteci „Radoje Domanović“ u Leskovcu.

E-pošta

 

Zamenik predsednika Skupštine Gradske opštine Vračar
Vlada Pavlović

Rođen u Beogradu 1957. godine.
Nakon završene osnovne, srednje škole i odluženja vojnog roka se zaposlio. Paralelno sa poslom nastavio je i obrazovanje i završio Višu poslovnu školu.
Veći deo radnog veka proveo je u „Rafineriji nafte Beograd“, koja je bila u sastavu Naftne industrije Srbije.
U Beogradu je 2017. godine kompletirao svoje obrazovanje sticanjem diplome Poslovni menadžer.
Do izbora na funkciju zamenika predsednika Skupštine radio je u privrednom društvu „Mirko Sandić“ na poziciji savetnika direktora.
U slobodno vreme se aktivno bavi sportom.

  E-pošta