Danas nas je u ovolikom broju okupio Veljko Mihajlović u prostoru u kojem nas samo veliki prozor deli od ulice, okupio nas je sa svojih 200 crteža prozora koji na prvi pogled deluju kao unisoni friz, a zatim shvatite svu posebnost pojedinačnih crteža. Mi sada možemo da razmišljamo da li je prozor pregrada i odvajanje od spoljnog sveta ili je prozor pogled napolje, da li je tajna ili otvorenost prema javnom prostoru, ja kao arhitekta znam da je prozor bitan element arhitekture. Veoma mi je drago što smo ovu neobičnu, asocijativnu, svetsku izložbu postavili u vračarskoj galeriji i što nas je autor podstakao da budemo ljudi sa dušom – istakla je članica Veća Aleksandra Jovanović.
Povodom izložbe „Prozori duše“ prvi se obratio glumac Milan Caci Mihailović koji je govorio stihove pesme „Prozori duše“ Dušanke Milutinović Stanisavljević: „Prozori potamneli, osušeni, sa iskidalim izbledelim zavesama/ što se lelujaju na vetru/ ostaju kao beleg na licu prolaznika./I svaki od njih neku tajnu skriva,/ ime, prošlost, sve. Veljko Mihajlović je najavio nove cikluse samostalnih izložbi i predstavio autorku koja priprema monografiju o njegovom likovnom opusu.
