Član Akademije medicinskih nauka Srpskog lekarskog društva od 1996. godine;
Član Srpske akademije nauka i umetnosti od 2003. godine;
Profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu;
Predsednik upravnog odbora Institut za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“, Beograd od 2017. godine;

GRADSKA OPŠTINA VRAČAR :
• Član Veća Gradske opštine Vračar 2016-2020. godine;
• Predsednik Skupštine Gradske Gradske opštine Vračar od 2020. godine u dva mandata.
Osnovni biografski podaci. Jovan Hadži-Đokić je rođen 16. avgusta 1944. godine u Bajinoj Bašti. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Leskovcu. Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu upisao je 1963, a diplomirao 1969. godine. Od treće godine do završetka studija bio je demonstrator na predmetu Histologija sa embriologijom. Posle diplomiranja završio je Sanitetsko-oficirsku školu u Beogradu.
Stručno i naučno usavršavanje. Od 1970. do 1973. godine radio je kao stručni saradnik na Institutu za histologiju i embriologiju Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Od 1. februara 1973. do penzionisanja 2009. godine radio je na Urološkoj klinici u Beogradu. Specijalistički ispit iz urologije položio je 1976. godine s odličnim uspehom. Magistarsku tezu odbranio je 1977. na Medicinskom fakultetu u Beogradu (mentor: akademik Vladimir Pantić). Doktorsku disertaciju pod naslovom “ Reagovanje ćelija prostate na polne steroide” odbranio je 1982. godine na Medicinskom fakultetu u Beogradu (mentor: akademik Vladimir Pantić). Usavršavao se u bolnici Foch(Centre Medico Chirurgicale) u Parizu i na Univerzitetskoj urološkoj klinici u Firenci. U ove dve ustanove ukupno je s prekidima proveo devet meseci.
Izbor u nastavna zvanja i nastavna delatnost. Tokom rada na Institutu za histologiju i embriologiju (1970–1973) vodio je praktičnu nastavu na Medicinskom fakultetu u Beogradu i povremeno na Medicinskom fakultetu u Prištini. U zvanje asistenta za predmet Hirurgija – urologija na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu izabran je 1977. godine, u zvanje docenta 1985, vanrednog profesora 1989, a redovnog profesora 1993. godine. Obavljao praktičnu i teoretsku nastavu na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu za predmet Hirurgija – urologija, a takođe je učestvovao u nastavi na medicinskim fakultetima u Nišu i Kragujevcu. Bio je predsednik ispitne komisije za predmet Hirurgija na Medicinskom fakultetu u Beogradu i predsednik komisije za polaganje specijalističkog ispita iz urologije 15 godina. Bio je mentor studentima u izradi deset magistarskih teza i dvanaest doktorskih disertacija, dok je za više od 50 magistarskih teza i doktorskih disertacija bio član ili predsednik komisija za njihovu odbranu.
Stručna delatnost. Gotovo ceo svoj radni vek proveo je na Urološkoj klinici u Beogradu. Za načelnika odeljenja na ovoj klinici izabran je 1985. godine. Za direktora Instituta za urologiju i nefrologiju Kliničkog centra Srbije izabran je 1994. godine. Bio je konsultant za urologiju na Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije, kao i u Ginekološko-akušerskoj klinici „Narodni front“ i Klinici za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Srbije. Za generalnog direktora Kliničkog centra Srbije postavljen je u julu 1998. i ovu funkciju obavljao dve i po godine.
Posle povratka sa stručnog usavršavanja 1985. i 1989. godine, uveo je brojne metode na Urološkoj klinici u Beogradu i u urološku hirurgiju u Srbiji, među kojima su: retropubična radikalna prostatektomija kod lokalizovanog karcinoma prostate, perinealna radikalna prostatektomija, ortotopska urinarna derivacija po Camey-u , (metoda 1 i 2), ortotopska urinarna derivacija po Ghoneim-u i Studer-u i kontinentna urinarna derivacija (modified sigma rectum pouch) posle totalne cistektomije.
Osnivač je i dugogodišnji predsednik Upravnog odbora Škole operativne urologije u Pirotu, a koju su osnovali Medicinski fakultet u Beogradu , Klinički Centar Srbije, Bolnica Pirot i fabrika „ Tigar“, U toj školi je 1998. godine uveo tzv. tension-free vaginal tape (TVT), metodu hirurškog lečenja stres urinarne inkontinencije. Tesno sarađivao i bio konsultant u bolnici Pirot skoro 25 godina i radio mnoge operacije pacijenata iz ovog grada i okoline.
Operisao je na urološkim odeljenjima u Kliničko-bolničkom centru „Bežanijska kosa“ (sedam godina), Kliničko-bolničkom centru „Zvezdara“, u bolnicama u Leskovcu, Vranju, Pirotu, Ćupriji, Valjevu, Šapcu, Kruševcu, Sremskoj Mitrovici, Vršcu, Boru, Čačku i Smederevu, gde je vršio edukaciju lekara urologa. Sedam godina je operisao i obrazovao lekare na Urološkom odeljenju Opšte bolnice u Nikšiću. Poslednjih godina razvio je veoma intenzivnu saradnju sa Nacionalnim institutom zarak u Havani. Gostovao je po pozivu na ovom institutu šest puta u poslednje četiri godine i pri tome je uradio 150 pokaznih hirurških intervencija iz oblasti urološke onkologije. Takođe, održao je i 30 predavanja iz različitih oblasti urologije što je izazvalo veliko interesovanje stručne javnosti.
Naučna delatnost. Objavio je više od 600 stručno-naučnih radova i 14 monografija. To su: Tumori mokraćne bešike (1995), Angiografski atlas uroloških oboljenja (1995), Urinarne stome (1996), Urgentna urologija (1997), Urološka ginekologija (2000), Minimal Invasion Treatment of Urinary Obstruction (2000), Lokalizovani karcinom prostate (2005), Urinarne derivacije (2009), Urinarna inkontinencija (2009), Erektilna disfunkcija (2012) i Prostata (2014). Napisao je više od 60 poglavlja u udžbenicima i monografijama drugih autora. Odabrana poglavlja iz urologije , (2020); Prostate Cancer: Advancements in the Pathogenesis, Diagnosis and Personalized Therapy ,(2023).
Članstvo i aktivnosti u Srpskom lekarskom društvu i drugim udruženjima. Član je Srpskog lekarskog društva i njegove Urološke sekcije, Srpskog urološkog društva i mnogih međunarodnih udružnjea urologa, među kojima su European Association of Urology i Societe General d’Urologie. U dva mandata je bio predsednik Udruženja urologa Jugoslavije. Počasni je član Udruženja urologa Rumunije. Predsedavao je sesijama na kongresima Svetskog udruženja urologa (SIU) u Parizu (2007), Kejptaunu (2010), Šangaju (2009), Berlinu (2011), Santijagu (2008), Vankuveru (2013) i Glazgovu (2014). Za sve te kongrese bio je recenzent za prijem radova iz različitih oblasti urologije. Održao je više od 80 predavanja po pozivu u Srbiji i regionu i u Crnogorskoj i Makedonskoj akademiji nauka i umetnosti. Najznačajnija predavanja po pozivu bila su u Varni (dva puta), Budimpešti (na Univerzitetu Semmelweis), Firenci, Arecu, Milanu, Bukureštu, Budvi, Sofiji, Skoplju itd. Učestvovao je na brojnim kongresima u zemlji i inostranstvu: Barselona, Minhen, Pariz, Hamburg, Amsterdam, Milano, Areco, Rim,Trst, Zagreb, Budimpešta, Bukurešt, Atina, Stokholm, Santijago, Sidnej, Singapur itd.
Članstvo u uređivačkim odborima časopisa. Član je uređivačkih odbora časopisa Acta chirurgica Iugoslavica (Beograd), Facta Universitatis (Niš), Medicus (Pirot) i Urology (Sofija).
Članstvo i aktivnosti u Akademiji medicinskih nauka Srpskog lekarskog društva. Vanredni član Akademije medicinskih nauka Srpskog lekarskog društva postao je 1996, a redovni član 2003. godine. U okviru aktivnosti Akademije organizovao je naučni skup Hirurgija uretre (2003) i bio predavač na dva naučna skupa o oboljenjima prostate (1997, 1999).
Članstvo i aktivnosti u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti. Za dopisnog člana SANU izabran je 2003, a za redovnog 2009. godine. Predsednik je Odbora za tumore urogenitalnog sistema SANU i rukovodilac projekta za skrining karcinoma prostate. Izvršni odbor SANU ga je imenovao za koordinatora projekta za endemsku nefropatiju i međuakademijsku saradnju s akademijama nauka i umetnosti Makedonije i Bugarske. Član je Komisije za zadužbine SANU. Posebno se angažovao kao član radne grupe za osnivanje ogranka SANU u Nišu.
Aktivnosti i funkcije u komisijama i odborima u oblasti zdravstva. Pored svog pedagoškog, stručnog i naučnog rada obavljao je i druge značajne funkcije. Bio je predsednik Savezne komisije za lekove pri Ministarstvu zdravlja Jugoslavije, član Upravnog odbora Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS) i predsednik Upravnog odbora Kliničkog centra Srbije, član Upravnog odbora Ginekološko-akušerska bolnica u Beogradu „Narodni front“ ; Predsednik upravnog odbora Institut za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“, Beograd.
Odlikovanja.
• Oktobarska nagrada Beograda, za knjigu „Tumori mokraćne bešike“ (1996),
• Počasnio građanin Vlasotinca (2015),
• Počasni građanin grada Leskovca (2004),
• Na Dan državnosti Republike Srbije – 15. februara 2020. godine, predsednik Srbije Aleksandar Vučić uručio je akademiku prof. dr Jovanu Hadži Đokiću Orden Karađorđeve zvezde trećeg stepena, koji se dodeljuje za naročite zasluge i uspehe u predstavljanju države i njenih građana.
• Počasni član Udruženja urologa Rumunije.