[:SR]
Svakog ponedeljka u opštini Vračar se održavaju interaktivna predavanja o prevenciji i lečenju mnogih bolesti. Eminentni stručnjaci iz oblasti medicinskih nauka edukuju, savetuju i prenose svoja znanja i veliko iskustvo zainteresovanim građanima.
Peto predavanje iz pomenutog ciklusa tribina pod nazivom „Zravstvene i ekološke posledice agresije NATO pakta na SRJ 1999. godine“ održano je sinoć u prepunoj sali opštine Vračar. Predavač je bio primarius dr Radomir Kovačević, toksikolog, načelnik Centra za radiološku zaštitu u Institutu za medicinu rada i radiološku zaštitu.
Svake godine u martu mesecu se prisećamo agresije NATO alijanse na SRJ koja je počela 24. marta i trajala je do 10. juna 1999. godine, kada je uz brojne tipove oružja, primenjena i municija sa osiromašenim uranijumom.
Po rečima primarijusa dr Radomira Kovačevića, danas, posle NATO agresije, znamo da su posledice bombardovanja SRJ osiromašenim uranijumom po zdravlje stanovništva i životnu sredinu mnogo tragičnije nego što je i jedan izveštaj do sada pokazao.
„Najveću moguću opasnost po zdravlje predstavlja upravo inhalacija, udisanje svih štetnih čestica, pa i ovakvih. Uranijum je elemenat sa veoma specifičnim svojstvima, a jedna od najznačajnijih osobina je samozapaljivost. Veoma lako se pali stvarajući ogromnu količinu uranijumskih oksida. Kinetička energija koju čestica poseduje dovodi do destrukcije vitalnih organela svake ćelije, remeteći sve fiziološke procese u ćeliji i na taj način izaziva najčešće nepovratno oštećenje pogođenih ćelija, propadanje tkiva i organa, pa čak i organskih sistema. Najranjiviji su organi koji su fiziološki najaktivniji, a to su gotovo svi vitalni organi i skelet, jer se uranijum, fiksira u kostima i odatle trajno uništava koštanu srž sa najtežom posledicom u vidu malignih bolesti krvi tipa leukemija, dovodi do anomalija koje se manifestuju na potomstvu čak i do 60 generacija posle pogođene prve generacije, a to znači posle 1.800 godina, jer je prosečni individualni reproduktivni vek 30 godina. U Srbiji nemilice kosi kancer, posledice su večite, ali to ne znači da ne možemo da ih umanjimo, ako dekontaminaciju , koja je u velikoj meri još moguća, obavimo što pre“, istakao je primarius dr Radomir Kovačević.
[:en]
Svakog ponedeljka u opštini Vračar se održavaju interaktivna predavanja o prevenciji i lečenju mnogih bolesti. Eminentni stručnjaci iz oblasti medicinskih nauka edukuju, savetuju i prenose svoja znanja i veliko iskustvo zainteresovanim građanima.
Peto predavanje iz pomenutog ciklusa tribina pod nazivom „Zravstvene i ekološke posledice agresije NATO pakta na SRJ 1999. godine“ održano je sinoć u prepunoj sali opštine Vračar. Predavač je bio primarius dr Radomir Kovačević, toksikolog, načelnik Centra za radiološku zaštitu u Institutu za medicinu rada i radiološku zaštitu.
Svake godine u martu mesecu se prisećamo agresije NATO alijanse na SRJ koja je počela 24. marta i trajala je do 10. juna 1999. godine, kada je uz brojne tipove oružja, primenjena i municija sa osiromašenim uranijumom.
Po rečima primarijusa dr Radomira Kovačevića, danas, posle NATO agresije, znamo da su posledice bombardovanja SRJ osiromašenim uranijumom po zdravlje stanovništva i životnu sredinu mnogo tragičnije nego što je i jedan izveštaj do sada pokazao.
„Najveću moguću opasnost po zdravlje predstavlja upravo inhalacija, udisanje svih štetnih čestica, pa i ovakvih. Uranijum je elemenat sa veoma specifičnim svojstvima, a jedna od najznačajnijih osobina je samozapaljivost. Veoma lako se pali stvarajući ogromnu količinu uranijumskih oksida. Kinetička energija koju čestica poseduje dovodi do destrukcije vitalnih organela svake ćelije, remeteći sve fiziološke procese u ćeliji i na taj način izaziva najčešće nepovratno oštećenje pogođenih ćelija, propadanje tkiva i organa, pa čak i organskih sistema. Najranjiviji su organi koji su fiziološki najaktivniji, a to su gotovo svi vitalni organi i skelet, jer se uranijum, fiksira u kostima i odatle trajno uništava koštanu srž sa najtežom posledicom u vidu malignih bolesti krvi tipa leukemija, dovodi do anomalija koje se manifestuju na potomstvu čak i do 60 generacija posle pogođene prve generacije, a to znači posle 1.800 godina, jer je prosečni individualni reproduktivni vek 30 godina. U Srbiji nemilice kosi kancer, posledice su večite, ali to ne znači da ne možemo da ih umanjimo, ako dekontaminaciju , koja je u velikoj meri još moguća, obavimo što pre“, istakao je primarius dr Radomir Kovačević.
[:]
