Za tri decenije lekarskog staža, u različitim ordinacijama, od samih početaka u Domu zdravlja Zvezdara, i Internoj A klinici, do interventne kardiologije Kliničkog centra Srbije i angio-sala, svakodnevno sa ljudima najrazličitijih sudbina i problema, profesor dr Milan Nedeljković naučio je ono što će mu, veruje, biti najvažnije za novu funkciju predsednika opštine Vračar – da čuje i razume “malog, običnog” čoveka.
U intervjuu za “Novosti”, odmah posle primopredaje dužnosti u četvrtak, dok u prilično neuglednom predsedničkom kabinetu, bez ikakvih ličnih ili stranačkih obeležja, prvi put seda u fotelju gradonačelnika Vračara, kaže da je svestan da će zbog “razapinjanja” na dva posla, jer lekarski mantil ne želi da odloži, trpeti oba, ali u pozitivnom smislu:
– Verujem da ću iz ove pozicije moći da za zdravstvo uradim i ono što kao lekar nisam mogao, i da ću u popravljanju životnog standarda građana Vračara, zahvaljujući baš tome što sam lekar, moći i kao predsednik da uradim više, bar za njihovo zdravlje.
* U stranke mnogi ulaze iz interesa, da pobegnu iz anonimnosti svojih profesija i “malih” života, ali zašto je politika toliko interesantna lekarima?
– U SNS sam ušao 2012. godine, gotovo slučajno. Došao sam kod Tomislava Nikolića da tražim pomoć vezano za broj stentova, prvenstveno u bolnicama u Valjevu i Užicu. Ponudio mi je da postanem član SNS. Pristupnicu sam potpisao odmah, u njegovom kabinetu, ali do pre godinu dana, kada me je profesor Nenad Đorđević, stomatolog, zamolio da pomognem oko realizacije izbora na Vračaru, gde je na listi SNS bilo i 45 fakultetski obrazovanih ljudi, dva člana SANU, devet profesora univerziteta, nisam bio politički aktivan. Redovni sam profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu, politika mi nikad nije bila cilj.
* I šta vas sad privlači politici kao javnom delovanju?
– Želja da poboljšam standard građana, pre svega u domenu zdravlja i lečenja, tu sam video svoj cilj: da se uvedu nove metode, da bude materijala. Ja sam čovek od akcije, i kao što nastojim da kad imamo pacijenta sa infarktom što pre uđem u salu, jer od te brzine zavisi koliko će biti oštećenje, tako sam i kad su me pitali da se prihvatim funkcije predsednika opštine brzo shvatio da je potrebna nova snaga da Vračar krene napred punom parom. Možda ću ovde biti samo dan ili dva, ali sam pokazao da mogu da budem i da ne bežim od odgovornosti.
* Kako ćete voditi Vračar?
– Neću biti predsednik u kabinetu. Posetiću svaku stambenu zgradu, svako dvorište i razgovaraću sa svakom porodicom. Ako premijer Vučić može da prima građane, ako može da bude svuda gde je ljudima potreban, naš zadatak je da radimo isto. U naredne četiri godine uredićemo Kalenić pijacu, proširićemo Ulicu Bore Stankovića što su naši prethodnici u opštini direktno sprečavali, a to će omogućiti da se napravi porta Hrama, kao i pesnički skver na uglu sa Ulicom Mome Kapora. Ulice Makenzijeve i Cara Nikolaja sve do Crvenog krsta biće proširene u uređene kao i preostali deo Južnog bulevara. Već naredne godine imaćemo projekat uređenja trga ispred Beogradskog dramskog pozorišta.
* Imate još mnogo planova…
– Da, jedan od velikih je i pretvaranje Njegoševe ulice u pešačku zonu sa posebnim parkingom u jednom nivou ispod cele ulice, kao i rešavanje imovinsko-pravnih odnosa u vezi sa Gradićem Pejtonom, koji bi trebalo da postane umetnički centar. Uređenjem Slavije sa muzičkom fontanom i novim parkom na skveru ovaj kraj će postati potpuno drugačiji. Potom sledi izgradnja izgradnja tri podzemne garaže, i to u Skerlićevoj, ispod Beogradskog dramskog i na platou pored Kalenić pijace, što će nam doneti skoro 1.500 novih parking mesta. Planiran je i nastavak postavljanja parking senzora, obnova Treće beogradske gimnazije… Za realizaciju ovih projekata imamo veliku podršku našeg Vračarca gradskog menadžera Gorana Vesića, kome je ova opština posebno značajna.
* Da li više možete da doprinesete kao lekar ili kao političar?
– Ja sam u osnovi doktor. U angio-sali uradim ono što je najbitnije za čoveka, spasem mu život kad god je to moguće. Ali, kad on dođe svojoj kući mora da ima uređen prostor oko sebe, urednu komunikaciju sa svim strukturama, ne samo opštinskim, da bude bezbedan kada izađe u park ili ode na pijacu. Ako mu u angio-sali stavim stent, on ne sme da se nervira u onoj meri u kojoj bi se, možda, nervirao ako ja ne bih bio ovde. Može biti da je moja energija ovde više na udaru, ali ako je za dobrobit, eto, ja sam prihvatio.
* Da li je to bila dobra odluka, s obzirom na velika očekivanja građana?
– Odmah su me zvale kolege, profesori Medicinskog fakulteta, koji žele da osposobe lift, da promene krov. Kažu, nismo glasali za političku opciju koju zastupaš, ali mislimo da možeš da pomogneš. Ako oni tako misle, to znači da je moja odluka da se prihvatim funkcije predsednika bila ispravna.
* Jeste li spremni da stentove i zbrinjavanje infarkta zamenite brigom o kontejnerima, komunalnom redu, asfaltiranju ulica?
– Moj uslov da se prihvatim dužnosti predsednika bio je da nastavim da se bavim lekarskim pozivom. Gledaću da što bolje uskladim obaveze, i ovde i u KCS imam dobar tim. I u opštinu, kao i kod lekara, čovek dolazi sa nekom brigom, a ja uvek gledam svima da pomognem, ali ne zato da bi pričali “pomogao mi je predsednik”, nego da osete zadovoljstvo što su neki problem rešili i da se više ne sekiraju.
* “Ukidanje sekiracije” je za vas važno kao za kardiologa?
– Posle nasleđa stres je najgori neprijatelj srčanih i moždanih krvnih sudova. Oni najviše stradaju jer imaju mali promer, najviše se kaldrmišu i ako su te kaldrme malo ispupčenije dođe do pucanja plaka i do infarkta. To se dešava obično kad se čovek nervira, i ako još ima i naslednu sklonost ka tim bolestima. Zato ću sa ovog mesta gledati da bar malo smanjim stres Vračaraca.
* Koliko obaveza imate kao lični lekar Tomislava Nikolića?
– Predsednik je više orijentisan na Vojnomedicinsku akademiju i tamošnje kolege koji su izuzetno dobri kardiolozi, a meni dolaze pacijenti sa svih strana. Ako ne mogu da budu zbrinuti u angio-salama u Užicu ili Banjaluci, kolege traže pomoć.
* Da li ste svesni da ostavljate utisak hiperaktivne osobe: stižete u salu, na kongrese, oganizujete skupove sa najboljim interventnim kardiolozima iz sveta…
– Uz sve to imam četvoro dece, i planiram još da širim porodicu. Ništa mi nije teško, pogotovo kad vidim rezultate. U pauzi konsitutivne Skupštine prišao mi je odbornik koji nije iz SNS i rekao: “Vi ste mi pomogli da dalje živim”. Taj čovek je živ evo 10 godina zahvaljujući tome što sam doveo stručnjake iz sveta da njemu i još oko 60-70 pacijenata pruže jedinu moguću pomoć, jer, znate, najkomplikovanije intervencije mogu samo retki da urade.
* Politiku imate i u “porodičnom nasleđu”…
– Moj deda je bio prvi predsednik opštine Ljig od 1924. do 1941. godine, i kada su sveštenici u Leliću čuli da sam izabran rekli su da sam nastavio dedinim putem.
* Kad pominjete sveštenike, verujete li u boga i da li nešto tako egzaktno kao što je medicina može da se spoji sa tim?
– Verujem. Mislim da jedno drugo prožima, ko je dublje ušao u medicinu mogao je to i da primeti, ja sam verujući čovek.
* Da li se nekad, posle svega što uradite da spasete nekog sa infarktom, i pomolite za pacijenta?
– Kad uđete u salu sa svom energijom da čoveka izvučete iz problema naravno da pomislite na određene zaštitnike zdravlja i na silu božiju. I angio-sale koje sam otvorio: 2007. godine u Banjaluci sa akademikom profesorom Miodragom Ostojićem, 2010, u Valjevu, 2011. u Užicu, 2014. u Zaječaru, osveštane su. Neke su osveštavale vladike, a neke sveštenici koji rade u bolničkim kapelama.
* Šta je sad najveći izazov u interventnoj kardiologiji?
– To je svakako ugradnja veštačke aortne proteze bez otvaranja grudnog koša kod suženog aortnog ušća. To je hit u svetu. Uveli smo tu proceduru u Srbiji, ali još nije zaživela. Uvođenje te metode biće definitivno moj najveći pečat ne samo u kardiologiji, nego u medicini.
