Škole u Srbiji sečenjem slavskog kolača i priredbama učenika obeležavaju školsku slavu Svetog Savu u čast prvog srpskog arhiepiskopa, prosvetitelja i tvorca zakonodavstva.
Domaćin slave u Trećoj beogradskoj gimnaziji bio je predsednik Gradske opštine Vračar, prof. dr Milan Nedeljković. Nakon obreda rezanja slavskog kolača, domaćin slave je čestitao učenicima, profesorima i direktoru, doc. dr sc. Milenku Macuri slavu i obratio se slavljenicima i gostima rečima da mu je velika čast što je domaćin slave u Trećoj beogradskoj gimnaziji, koja je čuvena i po tome što je jedna od najstarijih gimnazija, osnovana davne 1859. godine.
„Treća beogradska gimnazija je značajna i po učenicima koji su sticali znanje u njoj, kao što su Momo Kapor, Borislav Pekić i po predavačima, čuvenim akademicima i profesorima, Josifu Pančiću, Živojinu Mišiću, Stevanu Sremcu. Veličina ove gimnazije je i u tome što pruža sveobuhvatno znanje“, rekao je Nedeljković.
Obeležavanju Savindana u Trećoj beogradskoj gimnaziji prisustvovali su ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u Vladi Republike Srbije ,Mladen Šarčević, ministar zdravlja, Zlatibor Lončar i sekretar za obrazovanje i dečiju zaštitu Grada Beograda, Slavko Gak.
Ministar Šarčević je učenicima i prosvetnim radnicima čestitao školsku slavu Svetog Savu, dodavši, da je najvažnija poruka svetosavlja da budemo čestiti i dobri ljudi. Ministar je podsetio na to da je mnogo toga učinjeno na unapređenju obrazovanja, da sledi još promena i izrazio uverenje da je Srbija, kada je reč o obrazovanju, uhvatila korak sa razvijenim svetom.
Praznik Sveti Sava je ustanovljen za školsku slavu 1840. godine, na predlog Atanasija Nikolića, rektora Liceja iz Kragujevca.
Savindan se proslavljao kao školska slava sve do 1945. godine, kada je ukinut odlukom tadašnjih vlasti.
Posle poluvekovne zabrane od komunističkog režima, 1990. godine ponovo se vraća kao školska slava.
Sveti Sava se smatra začetnikom srpske srednjovekovne književnosti, stoga je zaštitnik prosvetnih ustanova.
