Zavičajno društvo Ariljaca i Gradska opština Vračar u saradnji sa Udruženjem Užičana u Beogradu i Udruženjem književnika Srbije organizovali su tribinu „Stvaralaštvo Dobrila Nenadića ( 1940-2019) – Književnost inspirisana istorijom” – u svečanoj sali Gradske opštine Vračar.
U ime domaćina posetiocima tribine obratila se zamenik predsednika Opštine Vračar Radmila Sarić izrazivši zadovoljstvo i zahvalnost organizatorima što su upriličili sećanje na istaknutog književnika upravo u Opštini Vračar. „ Večeras smo se okupili da odamo poštovanje delu znamenitog Ariljca, vrsnog agronoma i knjižnjvnika koji je u svojim delima prikazao univerzalno ljudsko. O njegovom opusu će govoriti stručnjaci“; rekla je Sarić. Osim Radmile Sarić, tribini su prisustvovali pomoćnik predsednika Oštine Vračar Aleksandar Vidaković i član Veća Dragi Lukić.
O književnom stvaralaštvu Dobrila Nenadića govorili su sa poštovanjem, pijetetom i zahvalnošću, predsednik Udruženja književnika Srbije Radomir Andrić, književni kritičar Bratislav R. Milanović, prof. dr Petar Đurić i Milan Miodrag Pajević. Izabrane tekstove iz Nenadićevog opusa govorili su Slađana Radulović i Gorica Popović.
Dobrilo Nenadić rođen je 1940. godine u Vigoštu kod Arilja. Diplomirao je na Voćarsko-vinogradarskom odseku Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu i radio kao agronom. Stekao je književni ugled i slavu već svojim prvim romanom Dorotej (1977), koji je otad doživeo 14 izdanja, a preveden je na ruski, engleski, poljski i slovenački jezik, i ekranizovan 1981. godine. Prema scenariju Borislava Mihajlovića Mihiza, na veliko platno, sa jednako velikim uspehom, preneo ga je Zdravko Velimirović, dok su glavne uloge igrali Gojko Šantić i Gorica Popović.
Dobrilo Nenadić osvojio je nagrade: „Meša Selimović“, „Zlatni bestseler“, „Prosvetinu“, Svetozara Ćorovića, Bore Stankovića, Biblios – za ukupno stvaralaštvo i nagradu NBS za najčitaniju knjigu 1999, Račansku povelju za romane sa istorijskom temom i Orden rada sa srebrnim vencem.
Upravni odbor Udruženja književnika Srbije ga je 30. marta 2012. predložio za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti. Preminuo je 15. avgusta 2019. u Vigoštu kod Arilja.
U svim njegovim romanima, kako primećuju kritičari, „uvek je više kazano nego što je napisano“, a u istorijskim sagama Nenadić je „pratio najmanje dva osnovna tematska toka – istorijske teme iz bliže i dalje srpske prošlosti i socijalne procese i događaje iz svakodnevnice naših malih varoši… Njegova proza uvek ima logičan narativan tok, brojne asocijativne meandre, jezičku svežinu lokalnog govora i temperaturu i boju specifičnog humora koji se često oglašava i oštrom satirom“ (Milenko Pajić).
