[:SR]
U nedelju, 16. juna u Čuburskom parku na uglu Ulica Maksima Gorkog i Cara Nikolaja II otkriven je spomenik Crnotravcu neimaru.
Spomenik je podignut na inicijativu Udruženja Crnotravaca u Beogradu u nameri da odaju priznanje svim neimarima, radnicima – graditeljima koji su dali doprinos u razvoju graditeljstva Srbije i Beograd učinili prepoznatljivim.
Otkrivanju spomenika u Čuburskom parku prisustvovali su državni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije Nemanja Stevanović, zamenik gradonačelnika Goran Vesić, zamenica predsednika opštine Vračar Radmila Sarić, predsednik Udruženja Crnotravaca i njihovih potomaka Boško Stefanović, predsednik opštine Crna trava Slavoljub Blagojević kao i brojni članovi i poštovaoci tog udruženja.
“ Sa posebnim zadovoljstvom u ime predsednika opštine i lično, pozdravljam građane i potomke crnotravskih neimara. Vaši preci su izabrali ovo mesto sa kog su kretali u neimarske pobede i istom se vraćali kako bi odmarali i sklapali nove poslove i dogovore čiji rezultat su građevine u Beogradu , Jugoslaviji i celom svetu.Takvi, samouki, učili su i usavršavali zanat koji je po njima dobio ime Crnotravac neimar. Ne postoji veća, lepša zdanja u Beogradu koja ne pokazujemo gostima a da ga nisu izgradili Crnotravci. Iz tog razloga smo ponosni što se spomenik nalazi na teritoriji opštine Vračar“, rekla je Radmila Sarić obraćajući se okupljenim građanima.
Zamenik gradonačelnika Goran Vesić je istakao da je svaki spomenik zaslužen, dok je spomenik Crnotravcu neimaru zaslužen teškom graditeljskom mukom. „ Zato mi danas ne otkrivamo spomenik, jer su Crnotravci svoje spomenike ostavili širom Beograda. Svaka zgrada koju su izgradili njihov je spomenik, od zgrade Vlade Srbije, Filozofskog i Pravnog fakulteta, Belog i Starog dvora, do hotela Moskva i Bristol. Svaka od tih zgrada je spomenik Crnotravcima “ , ukazao je Vesić.
On je dodao da se danas otkriva zahvalnost ljudima koji su čitav svoj život gradili srpsku prestonicu, podsetivši da je Beograd glavni grad svih Srba.
„ Svi koji dolaze u Beograd, dolaze da u njemu ostave neki trag. Zato je Beograd veliki. Odakle god došli stanovnici prestonice, dali su svoj doprinos da ovaj grad bude veliki u svojim različitostima, kulturi, istoriji, tradiciji i duhu. Zato mi danas svojim građanima, Crnotravcima podižemo spomenik i kažemo hvala“, istakao je zamenik gradonačelnika.
Vesić je podsetio da su u poslednje vreme u glavnom gradu podignuti mnogi spomenici istaknutim ličnostima iz naše istorije.
„Podigli smo spomenike Borislavu Pekiću i Milutinu Milankoviću. Podići ćemo spomenik Stefanu Nemanji i despotu Stefanu Lazareviću, jer verujemo da jedan narod spomenicima čuva svoju istoriju. Svaki spomenik ili spomen-ploča uči nas da su neki ljudi uradili nešto dobro za ovaj narod i da buduće generacije treba da slede taj primer. Crnotavci su ginuli za ovu zemlju u oslobodilačkim ratovima, a potom je i gradili. Najveća pobeda ove zemlje je gradnja i naš razvoj. Mislim da nema srećnijih ljudi od Crnotravaca kada vide da u Srbiji danas nema slobodnih radnih mesta u građevinskoj industriji. Samo u Beogradu je više od 1.500 gradilišta i to je zavet Crnotravaca“, rekao je Vesić zahvalivši se Crnotravcima za ono što su uradili u prošlosti jer kroz njihova dela razmišljamo o budućnosti.
Izrada i postavljanje spomenika finansirana je sredstvima Udruženja Crnotravaca. Spomenik je visine 210 centrimetara, postament je od granita. Idejno rešenje spomenika predstavlja figuru Crnotravca u radničkom odelu sa kačketom na glavi koji u jednoj ruci drži mistriju, a u drugoj testeru. Spomenik je delo vajara Zorana Kuzmanovića.
[:en]
U nedelju, 16. juna u Čuburskom parku na uglu Ulica Maksima Gorkog i Cara Nikolaja II otkriven je spomenik Crnotravcu neimaru.
Spomenik je podignut na inicijativu Udruženja Crnotravaca u Beogradu u nameri da odaju priznanje svim neimarima, radnicima – graditeljima koji su dali doprinos u razvoju graditeljstva Srbije i Beograd učinili prepoznatljivim.
Otkrivanju spomenika u Čuburskom parku prisustvovali su državni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije Nemanja Stevanović, zamenik gradonačelnika Goran Vesić, zamenica predsednika opštine Vračar Radmila Sarić, predsednik Udruženja Crnotravaca i njihovih potomaka Boško Stefanović, predsednik opštine Crna trava Slavoljub Blagojević kao i brojni članovi i poštovaoci tog udruženja.
“ Sa posebnim zadovoljstvom u ime predsednika opštine i lično, pozdravljam građane i potomke crnotravskih neimara. Vaši preci su izabrali ovo mesto sa kog su kretali u neimarske pobede i istom se vraćali kako bi odmarali i sklapali nove poslove i dogovore čiji rezultat su građevine u Beogradu , Jugoslaviji i celom svetu.Takvi, samouki, učili su i usavršavali zanat koji je po njima dobio ime Crnotravac neimar. Ne postoji veća, lepša zdanja u Beogradu koja ne pokazujemo gostima a da ga nisu izgradili Crnotravci. Iz tog razloga smo ponosni što se spomenik nalazi na teritoriji opštine Vračar“, rekla je Radmila Sarić obraćajući se okupljenim građanima.
Zamenik gradonačelnika Goran Vesić je istakao da je svaki spomenik zaslužen, dok je spomenik Crnotravcu neimaru zaslužen teškom graditeljskom mukom. „ Zato mi danas ne otkrivamo spomenik, jer su Crnotravci svoje spomenike ostavili širom Beograda. Svaka zgrada koju su izgradili njihov je spomenik, od zgrade Vlade Srbije, Filozofskog i Pravnog fakulteta, Belog i Starog dvora, do hotela Moskva i Bristol. Svaka od tih zgrada je spomenik Crnotravcima “ , ukazao je Vesić.
On je dodao da se danas otkriva zahvalnost ljudima koji su čitav svoj život gradili srpsku prestonicu, podsetivši da je Beograd glavni grad svih Srba.
„ Svi koji dolaze u Beograd, dolaze da u njemu ostave neki trag. Zato je Beograd veliki. Odakle god došli stanovnici prestonice, dali su svoj doprinos da ovaj grad bude veliki u svojim različitostima, kulturi, istoriji, tradiciji i duhu. Zato mi danas svojim građanima, Crnotravcima podižemo spomenik i kažemo hvala“, istakao je zamenik gradonačelnika.
Vesić je podsetio da su u poslednje vreme u glavnom gradu podignuti mnogi spomenici istaknutim ličnostima iz naše istorije.
„Podigli smo spomenike Borislavu Pekiću i Milutinu Milankoviću. Podići ćemo spomenik Stefanu Nemanji i despotu Stefanu Lazareviću, jer verujemo da jedan narod spomenicima čuva svoju istoriju. Svaki spomenik ili spomen-ploča uči nas da su neki ljudi uradili nešto dobro za ovaj narod i da buduće generacije treba da slede taj primer. Crnotavci su ginuli za ovu zemlju u oslobodilačkim ratovima, a potom je i gradili. Najveća pobeda ove zemlje je gradnja i naš razvoj. Mislim da nema srećnijih ljudi od Crnotravaca kada vide da u Srbiji danas nema slobodnih radnih mesta u građevinskoj industriji. Samo u Beogradu je više od 1.500 gradilišta i to je zavet Crnotravaca“, rekao je Vesić zahvalivši se Crnotravcima za ono što su uradili u prošlosti jer kroz njihova dela razmišljamo o budućnosti.
Izrada i postavljanje spomenika finansirana je sredstvima Udruženja Crnotravaca. Spomenik je visine 210 centrimetara, postament je od granita. Idejno rešenje spomenika predstavlja figuru Crnotravca u radničkom odelu sa kačketom na glavi koji u jednoj ruci drži mistriju, a u drugoj testeru. Spomenik je delo vajara Zorana Kuzmanovića.
[:]
