Председник Градске општине Врачар проф. др Милан А. Недељковић добио је данас писмо захвалности једне становнице општине Врачара, за све пројекте које Општина спроводи у циљу помоћи и подрше најстаријим Врачарцима.
„Поштовани професоре,
већ одавно се носим мишљу да Вам се писмено обратим, а за то имам много разлога.
Иако Вас не познајем, знајући да сте лекар, хуманиста, желим да похвалим неке сјајне ствари које сте учинили на овој Општини, а у вези старих и немоћних.
Организовали сте службу коју Општина плаћа, а која им свесрдно помаже и не само то. На челу те службе поставили сте изванредног координатора Славицу Трајковић и задужили момка, по имену Александар Бановић. Склопивши споразум са приватном агенцијом, чини ми се да се зове „Нана“ и за мене лично, а верујем и многе друге, учинили велике ствари. Преко координатора код мене се појавила геронтодомаћица по имену Јасмина Кашић.
Први утисак није одавао оно што ћу од ове госпође добити. А то је изузетно залагање и невероватна емпатија. И једно и друго су ми били неоходни, јер сам физички инвалид, а психички сам била убијена највећом трагедијом коју једна мајка може да доживи. Време проведено са овом дивном особом помогла ми је да се вратим у сопствени живот из ког сам била измештена.
Јасмина ми није долазила само у време коришћења свог годишњег одмора, када ју је замењивала колегиница Весна Урошевић. Обе су биле сјајне.
Од пре око месец дана, најзад је стигао глас да ми је после дугог чекања од социјалне службе Града одобрена званична геронтодомћица, да тако кажем.
Кад помислим да сам се некако растала са Јасмином обузима ме некаква туга, а не знам шта ме са новом чека.
Пар речи о себи. Летела сам у ЈАТ-у као стјуардеса. Као једна од најбољих изабрана сам да летим са Титом, а кад сам се спустила са тих висина, наставила сам рад у Вишој пилотској школи.
Опет, из неког разлога, над
ам се да је квалитет у питању, изабрана сам за председника Заједнице виших школа Србије што је било у нивоу ректора Универзитета.
Четрдесет година сам делила са Вашим нажалост почившим колегом професором психијатрије Слободаном Јакулићем, једним од најцитиранијих у светској литератури.
Да бисте имали идеју и како изгледам, кад Вам драгоцено слободно време, кога знам да немате довољно омогући, молим Вас погледајте ме на YouTube-у Милка Јакулић код Миломира Марића, да бисмо се на неки начин и упознали.
Зашто сам овај део себи писала. Само зато да бисте схватили да моја реч има одређену тежину.
Захваљујем се на свему што сте за мене и друге старе на општини Врачар учинили и вратили ми веру у људе.
С поштовањем,
Ваша Милка Јакулић“
