[:SR]
Сваког понедељка у општини Врачар се одржавају интерактивна предавања о превенцији и лечењу многих болести. Еминентни стручњаци из области медицинских наука едукују, саветују и преносе своја знања и велико искуство заинтересованим грађанима.
Пето предавање из поменутог циклуса трибина под називом „Зравствене и еколошке последице агресије НАТО пакта на СРЈ 1999. године“ одржано је синоћ у препуној сали општине Врачар. Предавач је био примариус др Радомир Ковачевић, токсиколог, начелник Центра за радиолошку заштиту у Институту за медицину рада и радиолошку заштиту.
Сваке године у марту месецу се присећамо агресије НАТО алијансе на СРЈ која је почела 24. марта и трајала је до 10. јуна 1999. године, када је уз бројне типове оружја, примењена и муниција са осиромашеним уранијумом.
По речима примаријуса др Радомира Ковачевића, данас, после НАТО агресије, знамо да су последице бомбардовања СРЈ осиромашеним уранијумом по здравље становништва и животну средину много трагичније него што је и један извештај до сада показао.
„Највећу могућу опасност по здравље представља управо инхалација, удисање свих штетних честица, па и оваквих. Уранијум је елеменат са веома специфичним својствима, а једна од најзначајнијих особина је самозапаљивост. Веома лако се пали стварајући огромну количину уранијумских оксида. Кинетичка енергија коју честица поседује доводи до деструкције виталних органела сваке ћелије, реметећи све физиолошке процесе у ћелији и на тај начин изазива најчешће неповратно оштећење погођених ћелија, пропадање ткива и органа, па чак и органских система. Најрањивији су органи који су физиолошки најактивнији, а то су готово сви витални органи и скелет, јер се уранијум, фиксира у костима и одатле трајно уништава коштану срж са најтежом последицом у виду малигних болести крви типа леукемија, доводи до аномалија које се манифестују на потомству чак и до 60 генерација после погођене прве генерације, а то значи после 1.800 година, јер је просечни индивидуални репродуктивни век 30 година. У Србији немилице коси канцер, последице су вечите, али то не значи да не можемо да их умањимо, ако деконтаминацију , која је у великој мери још могућа, обавимо што пре“, истакао је примариус др Радомир Ковачевић.
[:en]
Сваког понедељка у општини Врачар се одржавају интерактивна предавања о превенцији и лечењу многих болести. Еминентни стручњаци из области медицинских наука едукују, саветују и преносе своја знања и велико искуство заинтересованим грађанима.
Пето предавање из поменутог циклуса трибина под називом „Зравствене и еколошке последице агресије НАТО пакта на СРЈ 1999. године“ одржано је синоћ у препуној сали општине Врачар. Предавач је био примариус др Радомир Ковачевић, токсиколог, начелник Центра за радиолошку заштиту у Институту за медицину рада и радиолошку заштиту.
Сваке године у марту месецу се присећамо агресије НАТО алијансе на СРЈ која је почела 24. марта и трајала је до 10. јуна 1999. године, када је уз бројне типове оружја, примењена и муниција са осиромашеним уранијумом.
По речима примаријуса др Радомира Ковачевића, данас, после НАТО агресије, знамо да су последице бомбардовања СРЈ осиромашеним уранијумом по здравље становништва и животну средину много трагичније него што је и један извештај до сада показао.
„Највећу могућу опасност по здравље представља управо инхалација, удисање свих штетних честица, па и оваквих. Уранијум је елеменат са веома специфичним својствима, а једна од најзначајнијих особина је самозапаљивост. Веома лако се пали стварајући огромну количину уранијумских оксида. Кинетичка енергија коју честица поседује доводи до деструкције виталних органела сваке ћелије, реметећи све физиолошке процесе у ћелији и на тај начин изазива најчешће неповратно оштећење погођених ћелија, пропадање ткива и органа, па чак и органских система. Најрањивији су органи који су физиолошки најактивнији, а то су готово сви витални органи и скелет, јер се уранијум, фиксира у костима и одатле трајно уништава коштану срж са најтежом последицом у виду малигних болести крви типа леукемија, доводи до аномалија које се манифестују на потомству чак и до 60 генерација после погођене прве генерације, а то значи после 1.800 година, јер је просечни индивидуални репродуктивни век 30 година. У Србији немилице коси канцер, последице су вечите, али то не значи да не можемо да их умањимо, ако деконтаминацију , која је у великој мери још могућа, обавимо што пре“, истакао је примариус др Радомир Ковачевић.
[:]
