Завичајно друштво Ариљаца и Градска општина Врачар у сарадњи са Удружењем Ужичана у Београду и Удружењем књижевника Србије организовали су трибину „Стваралаштво Добрила Ненадића ( 1940-2019) – Књижевност инспирисана историјом” – у свечаној сали Градске општине Врачар.
У име домаћина посетиоцима трибине обратила се заменик председника Општине Врачар Радмила Сарић изразивши задовољство и захвалност организаторима што су уприличили сећање на истакнутог књижевника управо у Општини Врачар. „ Вечерас смо се окупили да одамо поштовање делу знаменитог Ариљца, врсног агронома и књижњвника који је у својим делима приказао универзално људско. О његовом опусу ће говорити стручњаци“; рекла је Сарић. Осим Радмиле Сарић, трибини су присуствовали помоћник председника Оштине Врачар Александар Видаковић и члан Већа Драги Лукић.
О књижевном стваралаштву Добрила Ненадића говорили су са поштовањем, пијететом и захвалношћу, председник Удружења књижевника Србије Радомир Андрић, књижевни критичар Братислав Р. Милановић, проф. др Петар Ђурић и Милан Миодраг Пајевић. Изабране текстове из Ненадићевог опуса говорили су Слађана Радуловић и Горица Поповић.
Добрило Ненадић рођен је 1940. године у Вигошту код Ариља. Дипломирао је на Воћарско-виноградарском одсеку Пољопривредног факултета у Земуну и радио као агроном. Стекао је књижевни углед и славу већ својим првим романом Доротеј (1977), који је отад доживео 14 издања, а преведен је на руски, енглески, пољски и словеначки језик, и екранизован 1981. године. Према сценарију Борислава Михајловића Михиза, на велико платно, са једнако великим успехом, пренео га је Здравко Велимировић, док су главне улоге играли Гојко Шантић и Горица Поповић.
Добрило Ненадић освојио је награде: „Меша Селимовић“, „Златни бестселер“, „Просветину“, Светозара Ћоровића, Боре Станковића, Библиос – за укупно стваралаштво и награду НБС за најчитанију књигу 1999, Рачанску повељу за романе са историјском темом и Орден рада са сребрним венцем.
Управни одбор Удружења књижевника Србије га је 30. марта 2012. предложио за дописног члана Српске академије наука и уметности. Преминуо је 15. августа 2019. у Вигошту код Ариља.
У свим његовим романима, како примећују критичари, „увек је више казано него што је написано“, а у историјским сагама Ненадић је „пратио најмање два основна тематска тока – историјске теме из ближе и даље српске прошлости и социјалне процесе и догађаје из свакодневнице наших малих вароши… Његова проза увек има логичан наративан ток, бројне асоцијативне меандре, језичку свежину локалног говора и температуру и боју специфичног хумора који се често оглашава и оштром сатиром“ (Миленко Пајић).
