Какав је био утицај радија деведесетих, а какав је данас, да ли је могуће да се преко радија информишемо и организујемо, колики је данас стварни утицај радија, да ли има ауторских емисија и има ли слободе говора у радијским емисијама – нека су од питања модераторке и чланице Већа Тамаре Трипић којима је почела разговор са популарним новинарима и радио водитељима некадашњег Радија Б92 Дарком Митровићем и Игором Бракусом.
Са различитим објашњењима нестале су неке од култних радијских и телевизијских емисија, то је био тест за успостављање другачијих стандарда, јер када се укину емисије најпознатијим водитељима, онда можете мислити колико слободе остаје мање популарним новинарима. Деведесете су биле другачије, сада нема енергије, жеље, елана, а нема ни неких нових људи, јер млади су ти који се боре за слободе.
Власници радија су углавном неки чудни људи, који диктирају и теме и музику која ће се слушати у Србији и којима су ауторске емисије само баласт. Било је притисака шта ће се емитовати, укидање наших емисија је такође један од начина застрашивања других новинара. Ми смо се борили за слободу изражавања и за сопствени професионални интегритет, питање је да ли је на радију данас уопште могуће кренути у озбиљно промишљање наше стварности, будућност је у интернет радију.
Ми знамо да су исти они против којих смо се борили деведесетих данас на власти, постоје данас у култури и новинарству микро оазе слободе, али читав систем мора да се мења, зато је интернет једина стварна оаза слободе и демократије за креативне новинаре – то су неке од идеја које су на свој шармантан начин и међусобно се допуњујући изнели Дарко Митровић и Игор Бракус на трибини „На Врачару слободно“ посвећеној моћи и утицају радија.
