Гост председника општине, Проф. др Милана А. Недељковића данас је био др Ненад Јанићијевић из Питсбурга. Познанство и дугогодишње пријатељство спајају два врсна стручљака из области медицине читавих седамнаест година. Упознали су се 2000. године, а 2001. године председник Недељковић је био на специјализацији на чувеној питсбуршкој клиници и од тада њихово пријатељство траје. Др Јанићијевић једном годишње долази у родну земљу и овога пута је био гост доктора Недељковића.
Професор др Недељковић га је овога пута у улози председника Градске општине Врачар примио у посету , информисао о раду општине, новинама које су уведене од промене власти на Врачару и свим и плановима руководства општине.
Др Ненад Јанићијевић је власник чувеног медицинског центра у Питсбургу који је комбинација ургентне и породичне медицине.
Специјалиста је за хитну медицину. Завршио је Медицински факултет у Београду, живео на Врачару на углу Мачванске и Граничарске улице, где је упознаао и супругу Милену која је такође лекар, анестезиолог . Стажирао је у Смедереву, а након тога су отпутовали у Питсбург. Поново је морао да полаже све испите, да завршим стаж у Америци и специјализирао је ургентну медицину. Супруга је специјализирала анестезију у Питсбургу и то је разлог зашто су остали да живе у прелепом граду. Најстарија ћерка, Јелица је кардиолог, син Бора специјалиста породичне медицине, а млађа ћерка, Нада је анестетичар, медицинска сестра са докторатом у тој области медицине и ради у чувеном медицинском центру у Северној Каролини.
У Питсбургу живи доста Срба који су генерација пре Првог и између два светска рата. Постоји девет српских цркава у том делу Пелсилваније.
Када је дошло до грађанског рата у Југославији др Јанићијевић је организовао америчко српски информативни центар са циљем да америчким медијима прикаже праву истину о догађајима у Србији и ко је крив за грађански рат. Међутим , центар није дуго опстао против америчке агресивне пропаганде. Било је тешко борити се против ње.
У то време у Србији , на Косову и Босни није било лекова. Од почетка рата др Јанићијевић је сакупљао мање количине лекова и слао за Србију. Др Јанићијевић је организовао прву велику хуманитарну помоћ која је дошла у Југославију у септембру 1992. године. У питању је била количина лекова у вредности од 8 милиона долара. Лекове му је обезбедио , његов добар пријатељ српског порекла, Милан Пушкар, власник фабрике лекова у Америци. По величини, друга у свету фирма по производњи генеричних лекова.
За време санкција, морао је да тражи дозволу Уједињених нација за увоз лекова, које је слао из Америке до Будимпеште и одатле за Београд. Организовао је хуманитарну организацију у оквиру источноамеричке парохијске цркве. У Србији је оосновао организацију „Доброчинство“ којој је достављао лекове, а преко које су дистрибуирани на све потребне стране. Од 1991. до 2004. године допремио је лекове у врености 156 милиона долара.
2004. године нова демократска власт је донела закон да лекови не могу да се унесу преко српске православне цркве. На царини су стајали лекови у вредности од 8 милиона долара које је морао да врати у Америку и које је поделио бесплатно својим пацијентима. Ту је престала докторова хуманитарна помоћ захваљујући демократској власти.
Изузетан, врстан доктор , велики хуманиста , пријатељ и патриота.
