Конференција „Social design ≠ Universal design“ одржана је данас у свечаној сали Градске општине Врачар. Конференција се организује у сарадњи са градом Борос из Краљевине Шведске у оквиру заједничког пројекта, а уз подршку међународног центра за развој локалне демократије.
Тема конференције било је питање „Зашто назив Социјални дизајн једнако или није једнако Универзални дизајн?“ Ова два концеппта деле сличан циљ – побољшање квалитета живота – али имају различите приступе. Управо због ових разлика важно је разумети како сваки од ових приступа може допринети друштву у целини. Конференција је представљала прилику да се чују различите перспективе и искуства из области социјалног и универзалног дизајна, које ће помоћи да се боље разуме њихова улога у архитектури, урбанизму и свакодневном животу, као и њихову примену и значај у савременом друштву.
У име домаћина конференцију је отворио члан Већа задужен за друштвене делатности и пројекте Дамјан Димитријевић, који се свим присутнима захвалио што су дошли да присуствују конференцији и на тај начин дали свој доприност решавању проблема приступачности, као једног од основних проблема са којима се данас сусрећемо у друштву.
Присутнима се обратила и помоћница министра за рад, запошљавање, социјална и борачка питања Биљана Барошевић која је истакла да је Општина Врачар пример општине у Београду и Србији када је у питању приступачност и добитник награда за приступачност „Заједнички стварамо Србију без баријера и инклузивну Србију“.
„Оно што је посебно значајно је што сте ви управо неко ко ће радити на свим овим проблемима у будућности, на основу основа које постављамо заједнички. Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања – Сектор за заштиту особа са инвалидитетом је стожер свих ствари о којима данас разговарамо, а Министарство грађевине је задужено да спроведе све пројекте на основу Закона о планирању и изградњи“, изјавила је Биљана Барошевић и истакла да је министарство урадило доста што се тиче приступачности – решен је проблем приступачности Задужбине „Илије М. Коларац“, потом је и Народни музеј постао доступан за особе са инвалидитетом, многе школе, домови здравља и базени су постали приступачни.
Присутнима се обратила и Љупка Михајловска, саветница министарке за родну равносправност, спречавање насиља над женама и економско и политичко оснаживање жена – Универзални дизајн, која је уједно и експерткиња за приступачност и универзални дизајн. Она је говорила о свом виђењу Универзалног дизајна у нашем друштву.
Организатори конференције посебно су се захвалили што скупу присуствује и гошћа из Будимпепте Јанка Чернак, докторанткиња на „Мохолу – Нагу“ Факултету за уметност и дизајн. Јанка је представила појам социјалног дизајна кроз свој истраживачки пројекат, посебно из аспекта приступачности и родне равноправности. Њено присуство и учешће на овој конференцији значајно доприноси разумевању друштвених аспеката дизајна.
Свој рад у оквиру пројекта Zero project мреже, који се бави стручном подршком развоју концепта „дизајна за све“ представили су уважени професори са Архитектонског факултета др Ксенија Лаловић и др Владимир Михајлов. Њихова студија о партиципативном обликовању простора у Србији показује како се савремене технологије могу користити у стварању приступачнијих и одрживих урбаних решења. Њихов рад представља драгоцено искуство које спаја теорију и праксу у архитектури.
На крају конференције закључено је да су концепти социјалног и универзалног дизајна више од академских теорија – они су алати којима се може обликовати праведније и инклузивније друштво. Кроз излагања се говорило о томе како архитектура, урбанизам и дизајн могу директно утицати на животе људи, осигуравајући да простори и производи буду доступни свима, без изузетка.
Конференцији су поред предавача присуствовали ученици Архитектонске школе, Геодетско техничке школе, III и XIV београдске гимназије, студенти, као и представници СКГО, градских и општинских служби. Надамо се да ће након данашње дискусије, кроз свој будући рад, допринети да свет око нас постане приступачније, инклузивније и боље место за живот.
